Značaj gvožđa u ishrani

Gvožđe je jedan od najrasprostranjenijih elemenata u zemlji, ali se u našem organizmu nalazi u tragovima i predstavlja najvažniji mikroelement koji je uključen u mnoge metaboličke procese. Njegova osnovna funkcija je da u sklopu hemoglobina učestvuje u transportu kiseonika do tkiva. Druga važna uloga gvoždja je u ćelijskim oksidacionim mehanizmima, gvožđe takođe učestvuje i u sintezi DNK.
Najveći deo, oko 85% gvožđa u telu nalazi se u hemoglobinu i mioglobinu. Veoma mala količina telesnog gvožđa (0-2%), dostupna je u cirkulaciji za trenutno korišćenje od strane eritrocita. Preostala količina gvožđa nalazi se u obliku depoa u jetri, slezini i kostnoj srži.
Dobri izvori gvožđa su: juneće meso, svinjsko meso, iznutrice(džigerica), žumance, konjsko meso, živinsko meso (batak,karabatak), mahunarke, zrnrvlje, pšenične klice, lisnato zeleno povrće (spanać,blitva), cvekla, sušeno voće, borovnice, integralna mlevena žita.
Putem ishrane dnevno se unese od 10-20 mg gvožđa, od ove količine apsorbuje se samo 5-10%, tj. 1-2 mg gvožđa. Gvožđe uneto hranom se apsorbuje u dvanaestopalačnom crevu kao gvožđe vezano za belančevinu hem ili kao nehem gvožđe. Nehemsko gvožđe se nalazi u namirnicama biljnog porekla. Hemsko gvožđe uglavnom potiče iz mesa, lako se resorbuje i čini sastavni deo hemoproteina: hemoglobina i mioglobina. Iskoristljivost gvožđa iz crvenih mesa i ribe je znatno bolje nego iz druge hrane. Apsorpciju gvožđa pomažu vitamini C,B12,B11, bakar, kao i dovoljne količine belančevina u ishrani.
Deficit gvožđa dovodi do smanjene sinteze hemoglobina, a zatim i do anemije. Anemija može biti izazvana smanjenim stvaranjem eritrocita,gubitkom krvi, pojačanim razgrađivanjem eritrocita. U nedostatku gvožđa stvaraju se mali eritrociti sa nedovoljnom količinom hemoglobina, zbog čega je dotok kiseonika u mozak, srce i mišiće smanjen. Zbog toga anemične osobe osećaju mentalnu i fizičku slabost. Srce radi brže u pokušaju da većim protokom krvi nadoknadi manjak kiseonika.